Jun 2005.

Pro-Ject gramofoni

piše: Milan Milovanović
copyright © 2005, HiFiCafe.NET

Nije nimalo preterano reći da je svet HiFi-ja poslednjih godina svedok jednog širokog zamaha – renesanse analognog formata snimanja i reprodukcije zvuka na gramofonsku ploču koji je, tokom proteklih deceniju i po, polako posustajao pred tehnološkim čudom – digitalnom zapisom, komercijalno razvijenim početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Reč je naravno o klasičnom i istorijski gledano najstarijem formatu beleženja zvučnih oscilacija. Zanimljivo je primetiti da se počevši od davno ustanovljenog principa, preciznije prvih eksperimenata Tomasa Alve Edisona (Thomas Alva Edison, 1847-1931) tokom devete decenije devetnaestog veka sa navoštanim cilindrom i nešto docnijeg patenta (upravo ideji da se za masovnu produkciju nepraktičan cilindar zameni ravnim diskom od smole i veštačkih materija koji bi se presovao između dve metalne matrice) Emila Berlinera (Emile Berliner, 1851-1929), na gramofonu malo šta suštinski promenilo, barem kada je o osnovnim konceptualnim postavkama reč.

Berlinerov gramofon

Gramofon je, tako, prevalio stogodišnji put. Od prvih, grubih, mehaničkih reproduktora oscilacija koje je neprekidna urezana izbrazdana spirala izazivala na tanku membranu od liskuna do visokosofisticiranih uređaja savremenog doba, čudesnog izgleda i finkcionisanja on je, i pored dugovečne istorije, sve do pojave kompakt diska, bivao etalonom izvora zvuka sistema, i glavni opskbljivač istog onim što bi se moglo nazvati istinskom vernošću reprodukcije.

Renesansa vinila dolazi u nesrećno doba, upravo u trenutku kada su na scenu pušteni sofisticiraniji formati digitalnog zvuka koji pokušavaju da nadomeste krutost i ograničenja nanešena nasleđenim prastarim kanonizovanim redbook audio CD-om. Ta ograničenja prvenstveno su vidljiva u rezultujućoj udaljenosti od pojma neutralnosti, transparentnosti, širine i „muzikalnosti“ zvučne slike kao i u, tehnološki gledano, nebrojenim manama neispitanog nosača informacija (gramofonska ploča ima, nasuprot, sasvim jasnu postojanost u vremenu; bez po muke i danas se mogu potpuno verno reprodukovati i najstariji zvučni zapisi, dok to često nije slučaj kako sa magnetnim nosačima tako i sa optičkim uređajima -čiji je kompakt disk najeksponiraniji predstavnik - i za koji podatke o trajnosti zapisa možemo samo pretpostavljati).

Pro-Ject rpm 9xp (klikni za uvećanje)

Tim pre raduje potez malog austrijskog koncerna Pro-Ject, za osvajanjem serijske proizvodnje gramofona koji bi zadovoljio tržište pristupačnom cenom i veoma dobrim kvalitetom u doba kada su i najveći nekadašnji proizođači fonografskih uređaja i presovaonica ploča odavno stavili katance na svoje pogone (jedna od poslednjih „akcija“ ovog tipa desila se sredinom aprila meseca ove godine kada je na spektakularan način zatvoren gigantski vinilni tzv. Universal Music Group's record-pressing plant, u Gloversvilu, u Americi, država Njujork, direktor, pak, ruske presovaonice „Melodija“ ubijen je pre koju godinu, a prema nekim neproverenim saznanjima domaća, srpska industrija vinila, zajedno sa svim infrastrukturnim postrojenjem, kao i rezačem matrica Neumann koje je osamdesetih predstavljalo sam high-end, preprodata je i rasparčana).

Zapravo, čitava ideja, kako svedoči Hajnc Lihteneger (Heinz Lichtenegger), generalni menadžer i tvorac Pro-Ject brenda, rodila se potpuno slučajno, kada je ovaj distributer high-end gramofona i opreme, u jeku opšte erozije vinila, krajem osamdesetih, shvatio da se ponuda gramofona svodila na već posustali legendarni Thorens i Dual (oba fabrikanta pravila su tada ili ekskluzivne preskupe modele ili najjeftinije plastične, problematilno zvučeće primerke).

„Nisam tada više imao šta da prodam od gramofona, a da to bude po nekoj razumnoj ceni (a posebno ljudima, početnicima u High-End audiju) - priča Lihteneger - ideja mi je oduvek bila vrlo jednostavan, niske prodajne cene, ali u mehaničkom smislu korektan i naravno, dobro zvučeći gramofon. Gramofon bi trebao da uz razumnu, umerenu cenu, da ima dobru vrednost i da bude dostupan svima koji „sklapaju“ svoj Hi-Fi sistem. Želeo sam da, nudeći ovakav produkt, ubedim ljude da ne bacaju svoju kolekciju ploča i tako da sačuvaju analogni nosač zvuka“

Lihteneger je za svoju inicijalnu ideju, proleća 1990., po padu gvozdene zavese pronašao fabriku audio komponenti u Češkoj, zemlji u kojoj je poznavao dobrog prijatelja. Stručnjaci fabrike nudili su mu slabašne kopije evropskih modela gramofona, i razočaran, Lihteneger je bio pred napuštanjem poslovnog sastanka, kada je u mračnom uglu ugledao upravo ono što je želeo – jednostavan mali gramofon, sagrađen na ravnom drvenom panelu, pogona putem remena i sa teškim tanjirom, bez automatike i podešavanja. Rekao je zaposlenima da je zainteresovan za model, a oni su bili u potpunom čudu, jer su mislili da bi samo nenormalan čovek tražio takav primerak.

„Zvuk je od početka bio neverovatno dobar i shvatio sam da ovaj gramofon poseduje onu najređu karakteristiku: muzikalnost“.

Pro-Ject 1expession (klikni za uvećanje)

Lihteneger je počeo da modifikuje primerak, uvodeći kvalitetnu ručicu sa posebnim ležajevima od safira, tanjir sa specifičnom osovinom i teflonom obloženu kontaktnu površinu, specijalni remen, glavnu ploču od iverice (MDF), čojani mat umesto plastičnog, tanjir precizno mašinski obrađen, interkonekciju i ožičenja od čistog bakra i slično i tako je nastao Pro-Ject 1, koji je uz sitne modifikacije i dan-danas kičma proizvodnog programa firme.

Ispostavilo se da je Pro-Ject 1 vrhunski plejer gramofonskih ploča, koji se mogao dinamički i otvorenošću zvuka da poredi samo sa dva do tri puta skupljim dizajnom.

Tako je mala fabrika iz Češke postala poprište jedne od najzanimljivijih i najsvežijih audio analognih produkcija današnjice, sa uvedenim najsavremenijim standardom proizvodnje, i u tom delu potpuno posvećena Proj-Ject-u (250 stručnjaka).

Pro-Ject 1 je, nedugo po pojavljivanju odneo sve najveće nagrade u važnim aidiofilskim nemačkim i austrijskim magazinima, a groznica za jeftinim, pritom odlično zvučećim gramofonom prenosila se duž svih granica Evrope, pa i u Velikoj Britaniji, tradicionalno rezervisanom za domaće modele.

Po razvitku Pro-Ject 1 usledili su Pro-Ject 6 (potpuno u duhu high-end tendencija, doživeo je reviziju 6.9),  a serija se razvijala u sledu 2.9 modela Pro-Ject-2.9 Classic i Pro-Ject -2.9 Wood u raznim teksturama drvenog finiša.

Sa druge strane, neznatnim osiromašenjem Pro-Ject 1 (zvanično se u ovom trenutku prodaje u verziji 1 Xpression) nastao je Pro-Ject Debut jedan od najprodavanijih modela. Solidne konstrukcije, doživeo je početkom 2000. godine laskavu reputaciju od savršeno zvučećih budget modela (nagrade "What-HiFi" Award 2000 (i 2001) i British HiFi Award 2000). U drugom smeru, finijim redizajnom istog, osnovnog modela nastao je Pro-Ject rpm 4 koji je, sistemski gledano, ispravio određene nedostatke i na pravi način napravio otklon ka nižim obroncima high-end klase.

Najzad, pogledajmo i vrh ponude u kome suvereno vladaju Pro-Ject Perspective, Pro-Ject rpm 6 SB i Pro-Ject rpm 9. Zajednička crta svih ovih modela je potpuna odvojenost pogonske jedinice od bilo kakvog kontkata sa glavnom pločom, čime su na delu inkorporirani neki od osnovnih postulata ozbiljnije high-end konstrukcije. Pro-Ject rpm 6 SB ima tako tanjir kompozitnog karaktera (akrilične osnovne baze sa gornjim delom u kontaktu sa samom gramofonskom pločom od vinila), kod Pro-Ject Perspective akril je primenjen na osnovnoj tabli (tanjir je, pak, ceo od vinila) a najskuplji Pro-Ject rpm 9 uz potpuno akrilični tanjir, poseduje osnovicu od MDF-a sive boje, rpm 9X je akrilna dok je rpm 9XP u crnom piano laku. Svi navedeni modeli, cenovno dosta različiti su zbilja fascinantnog izgleda i osvajajućeg zvuka.

Pro-Ject Perspective (klikni za uvećanje)

No to nije sve.

Pro-Ject-ova ponuda uz gramofone nudi seriju originalnih ručica (efektivnih dužina 9 i 12 inča), pretpojačala (phono stage) u diskretnoj i cevnoj tehnologiji, pretpojačala za slušalice, regulatorebrzine – tahografe za sve svoje modele, alternativne tanjire od kaljenog stakla, kao i dodatke za specifične korisnike (šabloni za podešavanje ručice, beltovi, kalemovi ili pak posebni motori za reprodukciju starih ploča na 78 obrtaja i slično). Najzad, tu je i serija zvučnica za koje se obično tvrdi da su modifikacija Grado modela.

Pro-Ject rpm 4 je, pomenusmo, izrađen veoma rano kao stilizacija i obogaćenje osnovnog koncepta Pro-Ject1. Za razliku od skromnijeg prethodnika odlikuje ga dizajnerski efektna debela MDF osnova zaobljenih ivica. Tanjir je umesto brušenog metalnog (koji ume ponekad da „zvoni“) izrađen od HDF iverice efektno obrađenih bokova i akustički je neutralniji.

Tanjir se, kao u slučaju svih modela pokreće putem kaiša (mašinski obrađen i izbrušen, „pljoštog“ poprečnog preseka)i elektromotora pogonjenog jednosmernom strujom iz posebnog adaptera. Unapređena verzija regulatora brzine daje mogućnost jednostavnog switch-ovanja 33 na brzinu 45 o/min, dok se u osnovnom modelu to čini prebacivanjem remena na drugo mesto na vratilu elektromotora (najskuplja jedinica za regulaciju, bazirana na kvarcnim oscilatorima, daje mogućnost finog štelovanja broja okretaja u koracima od po 0.1 okretaj). Elektromotor je potpuno odeljen od glavne ploče i stoji na nekoj vrsti elastičnih nosača tako da je potpuno isključen bilo kakav izvor smetnji koji od njega potiče. Ujedno, to je, barem kada je o brzim kolebanjima brzine reč i najslabija tačka „niže serije“ ovih gramofona. Naime, elasticitet nosača ne daje dovoljno stabilnosti samoj pogonskoj jedinici, motor „drhti“ na tananom gumiranom nosaču, ali se ta energija „iseckanog“ vibrirajućeg pogona verovatno kompezirana inertnošću samog (teškog) tanjira.

Ručica, kao i u svim Pro-Ject modelima je posebna priča. Precizno mehanički izrađena, jedinstvene je konstrukcije od aluminijuma (naprednijevarijante od karbon fibera se redovno ugrađuju kako na najskuplje modele tako i na model Xpression 1, na primer) čime se koloracija, koja nastaje od neželjenih rezonanci, karakterističnih za „modularne“ sisteme svodi na minimum. Sistem počiva na ležajevima čija je osnova od safira, a sami nosači od nerđajučeg čelika. Ručica je projektovana tako da joj je težište samo malo iznad same površine ploče čime su znatno ubaženi dinamički udari koji zadiru u niskofrekvento područje pri reprodukciji iskrivljenih, savijenih ili nakazno presovanih ploča, ne tako retkih u domaćim okvirima.

Pro-Ject rpm6 (klikni za uvećanje)

Najinteresantniji detalj je podesivost svih parametara koju srećemo samo kod skupocenih modela: gazna sila, antiskejting, ali i bočni ugao i VTA. Sva podešavanja su krajnje pojednostavljena,ali za konačno je najvažnije ipak imati specijalizovane šablone koji nisu baš (barem u slučaju ovog austrijsko-češkog prozvođača) najjeftinija stavka.

Druga bitna karakteristika je mogućnost upgrade-a ovog modela. Može se menjati sve: od internih vodova (ožičenja), interkonekcijskih kablova, glava (zvučnica) najrazličitijih vrsta, mata (podloške) itd. Samim tim, velika mogućnost DIY otvara sasvim nove perspektive ovom modelu i širinu sopstvenih oblikovanja već sasvim dobro zvučećeg gramofona.

Najzad, i najvažnije: kako zvuči Pro-Ject rpm 4? Autor ovog članka posle godina druženja sa Dual i Thorens modelima ne može a da ne iskaže svoje iskreno oduševljenje i entuzijazam.

Stari, dobro poznati vinili dobijaju jednu potpuno novu sliku. Zvučna slika je uravnotežena, jasna, bez vidljivih kolebanja i rupa“. Basovi su čvrsti i definisani, muzikalnost srednjeg registra je upotpunjena prijatnošću i prisutnošću visokih tonova. Nije preterano reći da osnovno načelo koje je vodilo Hajnca Lihtenegera pri konstrukciji novog gramofona, muzikalnost svakog pa i najjeftinijeg primerka, postignuto je u punoj meri. Smetnje od rumble-a svedene su na minimum, tako da se one ni ne unose u obzir pri razmatranju zvukova koji se mogu čuti sa Pro-Ject rpm 4.

ProJect rpm4 (klikni za uvećanje)

Što je najbitnije, podesivost VTA ume da iznenadi. Neki vinili imaju definitivno kvalitetniji i potpuniji zvuk sa određenim pozicijama visine sistema ručke. Samo podešavanje je jednostavno - odvrtanjem i ponovnim zatezanjem šrafa sa imbus glavom i priloženim odgovarajućim ključem.

Uz dobro izabranu glavu, (možda upravo neki od sugestijom predloženih Ortofon primeraka) i solidan phono stage Pro-Ject rpm 4 e za prosečnog audiofila u Srbiji, pametna, promišljena investicija (svakako, postoji more gramofona koji zvuče bolje od Pro-Ject-a, ali se njihove cene dižu i do petocifrenih vrednosti u EUR-ima), posebno ako je naslednik raritetnih izdanja koja se verovatno nikad neće pojaviti na CD-u. Za verovati je da stanje sa vinilom ipak nije tako porazno kao sa početka naše priče, sobzirom da se, u priču, prošle godine ponovo upleo Sony/Columbia koji je remasterovao na gramofonskoj ploči neka od najznačajnijih svojih izdanja.

Nadajmo se, ipak, da će Pro-Ject dobiti i predstavnštvo u Srbiji (mnoge, nama susedne zemlje već ga imaju), čime bi se, verujemo na pravi način, upotpunio ovaj segment audiofilskog tržišta.

Koristan link:



www.project-audio.com

vrh strane